Primena matičnih ćelija uliva nadu čovečanstvu da će medicina budućnosti biti mnogo moćnija, a veliki uspeh u ovoj oblasti postižu i srpski naučnici, piše “Blic”. Oni su otpočeli školovanje u Srbiji, a zahvaljujući svom talentu, znanju i upornosti, danas su istraživači u vodećim svetskim naučnim centrima. Oni mnogo znaju, još više umeju, a već žive u budućnosti.
Duško Ilić: Stvorio ljudsku kožu od matičnih ćelija
Primena matičnih ćelija ekstremno brzo menja tok medicine, a srpski naučnik Duško Ilić tvrdi da će biti još moćnija. On je uspeo da sa svojim timom na Kings koledžu u Londonu stvori sloj ljudske kože, epidermis, od matičnih ćelija. Ova koža imaće veliku ulogu ne samo u pomoći unesrećenima već široku primenu može da nađe i u testiranju lekova i kozmetike. Uspeo je da proizvede i matične ćelije iz ljudskih embriona. Iza njega stoji i jedno otkriće – sa svojim timom pronašao je razlike u jednojajčanim blizancima pet dana nakon oplodnje.
Njegova želja je da u Srbiji pokrene prvu firmu za regenerativnu medicinu u Srbiji. Proizvod bi bile obrađene amnionske membrane sa posteljica koje mogu da pomognu kod zarastanja hroničnih rana.
-Tehničke mogućnosti postoje, dermatalozi su zainteresovani i ginekolozi su voljni da pomognu. problem je samo da se nađu investitori koji bi uložili novac za pokretanje proizvodnje – zaključio je Ilić, koji je diplomirao medicinu i molekularnu biologiju u Beogradu.
Gordana Vunjak Novaković: Stvara pluća i kosti glave od matičnih ćelija
Stvaranje čitavih organa od matičnih ćelija doskora je bila naučna fantastika, a naša naučnica Gordana Vunjak Novaković upravo to radi.
-Bioinženjerstvom se bavim dvadeset i pet godina, od Beograda, preko Bostona do Njujorka, i to je najbolja profesija na svetu. Vodim laboratoriju za tridesetak studenata i doktora nauka u kojoj radimo na kulturama tkiva za primenu u medicini.Razvijamo tehnologije za regeneraciju kompletnih organa, kao što su pluća ili kosti glave, koristeći matične ćelije pacijenata. Drugi primer su platforme u kojima merimo efekte lekova za konkretnog pacijenta. Naša laboratorija je osnovala i dve kompanije “epiBone” za kosti i “Tara”, po srpskoj planini, za ispitivanje lekova – kaže ova naučnica.
Gordana Vunjak Novaković doktorirala je 1980. godine na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Danas radi na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Dobitnica je nekoliko prestižnih nagrada NASA, ali i Klemsonove nagrade. Ima više od 100 istraživačkih projekata i 44 patenta. Prva je Srpkinja koja je član Nacionalne akademije inženjerstva SAD.
Izvor: Blic
