Lečenje kardiovaskularnih bolesti matičnim ćelijama trebalo bi da počne za nekoliko godina. Od ove terapije imamo najveća očekivanja, jer već sada daje veoma obećavajuće rezultate. Matične ćelije su još u fazi kliničkih ispitivanja na srčanim bolesnicima, ali verujem da će doneti veliki napredak u lečenju.
Ovim optimističnim najavama prof. dr Fausto Pinto, potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, započinje priču za “Novosti”. Ovaj vrhunski stručnjak, direktor kardiovaskularnog instituta u Lisabonu, preneo je deo svojih znanja kolegama na 18. nacionalnom kongresu kardiologa u Beogradu. Na skupu kome je prisustvovalo više od 1.000 stručnjaka, sa 45 gostiju iz inostranstva, Pinto je govorio o lečenju akutnog infarkta miokarda i uspešnosti terapije ukoliko se pacijentima sat i po nakon infarkta ugradi stent.
– Kardiologija je oblast koja svakodnevno napreduje. Pojavljuju se nove metode, usavršavaju postojeće, dobijamo kvalitetnije lekove – kaže Pinto. – Poslednjih godina uveli smo nove dijagnostičke metode, koristimo biomarkere u uspostavljanju dijagnoze. Tu su i nove vrste ultrazvuka, savršenija tomografija uz pomoć koje možemo da vidimo svaki detalj na srcu. Koristimo i novije modele magnetne rezonance.
Naš sagovornik, koji će nakon kongresa postati i gostujući profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je za pacijente veoma važno korišćenje novih stentova u minimalno invazivnoj hirurgiji. Oni pomažu da procedure budu bezbednije, pouzdanije i trajnije. Veliki napredak predstavljaju i operacije srčanih zalistaka bez otvaranja grudnog koša.
– Kardiologija je veoma skupa. Potrebno je imati visokoobrazovane ljude i vrhunsku opremu. A da bi se ti troškovi redukovali, a iznad svega smanjila smrtnost, najvažnija je prevencija – napominje prof. Pinto. – Kardiovaskularne bolesti su uzrok broj jedan smrtnosti u zapadnom svetu. Srbija je pri vrhu evropske liste. Da biste smanjili ove neslavne brojke, morate da se bavite prevencijom. Isto važi i za ostatak sveta.
Ako ne možemo da utičemo na genetiku, pol i godine, kaže, moramo da utičemo na spoljašnje faktore. Pre svega da smanjimo pušenje, a osim toga i da se zdravije hranimo i budemo fizički aktivniji.
KAO U EVROPI
– Kolege iz Srbije ne zaostaju ni u čemu za lekarima iz zapadnih zemalja. Imaju pristup istim znanjima, istim izvorima informacija, kao i svi ostali. Svi smo mi deo jedne velike svetske kardiološke zajednice – naglašava prof. Fausto Pinto.
06.12.2011.
Izvor: Večernje novosti
