Autoimune bolesti izazivanju stanje kada naš imuni sistem greškom napada naš organizam.
Imuni sistem služi da nas čuva od bakterija i virusa i kada se telo oseti ugroženim šalje čitavu armiju ćelija koje napadaju bakterije i viruse. U normalnim situacijama, imuni sistem zna razliku između ćelija koje napadaju naše telo i naših ćelija.
Kod autoimunih bolesti, imuni sistem pogrešno vidi neke od naših delova tela kao strane i tada luči proteine koji se zovu autoantitela koji napadaju naše zdrave ćelije.
Zašto imuni sistem napada organizam?
Tačan uzrok nastanka autoimunih bolesti još uvek nije poznat, a ipak neki ljudi su im podložniji od drugih. Studija iz 2014. godine dokazala je da žene obolevaju od imunih bolesti dvostruko češće od muškaraca, a bolest se najčešće javlja između 15. i 44. godine.
Takođe, neke autoimune bolesti češće se javljaju u određenim etničkim grupama, pa tako lupus češće pogađa Afroamerikance.
Neke autoimune bolesti, kao što su multipla skleroza i lupus, mogu da se prenose s generacije na generaciju. Ovo ne mora da znači da će svaki član porodice oboleti, ali će biti nosilac bolesti koja se može manifestovati u nekoj od sledećih generacija.
Broj obolelih od autoimunih bolesti raste, pa istraživači smatraju da i okruženje igra veliku ulogu u potencijalno obolevanju – infekcije i kontakt sa određenim hemikalijama mogu izazvati da se autoimuna bolest ispolji brže.
„Zapadna ishrana“ je još jedan od uzroka na koji se sumnja kada je razvoj autoimunih bolesti u pitanju. Previše masne, slatke i termički obrađene hrane može biti uzrok raznih upalnih procesa u organizmu – međutim ova teorija još uvek nije dokazana.
Koje su najčešće autoimune bolesti?
Dijabetes tip 1 – pankreas proizvodi insulin koji reguliše nivo šećera u krvi. Kod dijabetesa tip 1 imuni sistem uništava ćelije koje proizvode insulin. Povišen nivo šećera u krvi može da ošteti puteve kojima se krv kreće kao i srce, bubrege, oči i nerve.
Reumatoidni artritis – imuni sistem napada zgloobove, izaziva cvenilo, otečenosti i premor u zglobovima. Za razliku od osteoartritisa koji napada starije ljude, reumatoidni artristis napada i ljude mlađe od 30 godina.
Psorijaza – ćelije kože normalno rastu sve dok organizam pogrešno ne proceni da više nisu potrebne, kada rapidno propadaju. Psorijaza će učiniti da se ćelije kože umnožavaju prevelikom brzinom. Te ćelije izazivaju crvene tačke po telu, često sa srebrno-belim ožiljcima na koži.
Multipla skleroza – oštećuje mijelinski omotač, koji okružuje i štiti nervne ćelije u centralnom nervnom sistemu. Oštećenje mijelinskog omotača usporava brzinu kojom se prenose poruke od mozga i kičmene moždine do ostatka tela. Ovo oštećenje dovodi do ukočenosti, slabosti, problema sa ravnotežom i hodanjem.
Sistemski eritematozni lupus – prvi put je opisan kao kožna bolest zbog osipa koji stvara. Međutim, lupus zapravo pogađa zglobove, bubrege, mozak i srce. Bol u zglobovima, umor i osipi su jedan od najčešćih simptoma.
Upalna bolest creva – stanje koje uzrokuje upalu na sluznici crevnog zida. Svaka upala creva utiče na sve organe za varenje – od usta do anusa.
Adisonova bolest – bolest nadbubrežnih žlezda koje proizvode hormone kortizol i aldosteron, kao i androgene hormone. Premalo kortizola može uticati na način na koji telo koritsti i skladišti glukozu. Simptomi uključuju umor, gubitak težine i nizak nivo šećera u krvi.
Hašimoto tireoiditis – proizvodnja hormona štitne žlezde usporava. Simptomi uključuju gojenje, osetljivost na hladnoću, umor, gubitak kose i oticanje štitne žlezde.
Koji su najčešći simptomi autoimunih bolesti?
Najčešći simptomi autoimunih bolesti su veoma slični u ranim fazama:
- Umor
- Bol u mišićima
- Otečenost i crvenilo
- Temperatura
- Problemi sa koncentracijom
- Opadanje kose
- Osipi
Kada treba da se javite lekaru?
Ukoliko procenite da imate simptome bilo koje od ovih autoimunih bolesti, potrebno je obratiti se specijalisti – reumatologu, gastroenterologu, endokrinologu ili dermatologu.
Kako se dijagnostifikuje autoimuna bolest?
Ne postoji jedan test koji može da dijagnostikuje njaveći broj autoimunih bolesti. Doktori koriste kombinaciju testova, kako bi ispoljili sve simptome i dijagnostikovali problem. Jedan od prvih testova jeste vađenje antitela koji su prvi znaci autoimunih bolesti. Pozitivan test znači postojanje autoimune bolesti.
Kako se autoimune bolesti tretiraju?
Autoimunim bolestima nema leka, ali mogu da se kontrolišu kako bi se upanli procesi u organizmu smanjili. Lekovi često uključuju antiinflamatorne lekove. Lekovi se koriste kako bi se bol, otok, umor i osipi na koži smanjili ili potpuno nestali. Savet je svakako obratiti pažnju na ishranu i blagi trening.
Trenutno je poznato više od 80 autoimunih bolesti čiji se simptomi preklapaju, te je teško dijagnostikovati ih. Autoimune bolesti su češće kod žena i često se prenose s kolena na koleno. Testiranje krvi na antitela može biti od velike pomoći doktorima da dijagnostikuju bolest, a lečenje uključuje terapiju koja će smanjiti preteranu reakciju antitela i umiriti infekciju.
