Otkriveno je da su male doze injekcija mononuklearnih ćelija izvedenih iz ljudskih matičnih ćelija (MNC hUCB) iz krvi pupčanika efikasne u zaštiti motornog neurona ćelije, odlažu progresiju bolesti i produžavaju životni vek miševa sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), koja je poznatija kao Lou Gehrigova bolest, objavili su naučnici koji su učestvovali u ovoj studiji, sa Saneron CCEL Terapeutik, pri Univerzitetu u južnoj Floridi i Ribeirao Preto medicinske škole sa Univerziteta u Sao Paolu u Brazilu.
ALS je neurodegenerativni poremećaj kojeg karakteriše gubitak motornih neurona koji dovodi do progresivne paralize i smrti. Do danas nisu bili dostupni pouzdani tretmani za ALS, iako su terapije transplantacije ćelija obećavajuće. Istraživači smatraju da treba dati prednost MNC hUCB kao potencijalnim izvorima ćelija za injektiranje, jer su hUBC ćelije bogate primitivnim matičnim ćelijama i mogu se razviti u različite vrste ćelija, uključujući i neuronske ćelije.
Iako su prethodne studije otkrile da pojedinačne visoke doze MNC hUCB upravljaju u pre-simptomatskim miševima sa ALS-om, naučnici sa Univerziteta južna Florida smatraju da je jedna visoka doza u kliničkoj svrsi “nepraktična”.
“Naše sadašnje pretkliničke, transnacionalne studije procenjuju efekte više malih doza, sistemskih injekcija MNC hUCB u G93A kod miševa sa ALS-om”, izjavila je glavni autor studije Svitlana Garbuzova-Dejvis docent na Univerzitetu južna Florida u Centru za starenje i oporavak mozga. “Studija je obuhvatila simptomatske miševe, asimptomatske i kontrolnu grupu.”
Prema rečima dr Garbuzove-Dejvis “modulatorni efekat” MNC hUCB ćelija je određen na inflamatornom okruženju kičmene moždine.
“Pretpostavili smo da je efekat višestrukih MNC hUCB ćelija smanjio neuroinflamatornost u kičmenoj moždini, čak i kada se daje simptomatskim miševima, što je rezultiralo neuroprotekcijom koja je promovisala opstanak motornih neurona”, rekla je koautor Marija Rodrigez pridruženi profesor i sa Univerziteta Južna Florida i Univerziteta u Sao Paolu.
Pored toga, istraživači su otkrili da iako je broj identifikovanih kalemljenih ćelija bio nizak, tretman je bio efikasan, što ukazuje da razni činioci imaju terapeutski uticaj.
Funkcionalno poboljšanje na ispitivanjima na miševima utvrđeno je kroz nekoliko testova.
„Zbog funkcionalnog poboljšanja koje je otkriveno kod miševa ubrzo nakon uvođenja MNC hUCB ćelija, neurozaštitna funkcija faktora koji luči uvedene ćelije najverovatnije zajedno sa izvesnim stepenom reparacije motornog neurona”, izjavila je dr Grabuzova-Dejvis.
Dobijeni rezultati treba da pruže osnovne informacije i podsticaj za buduće kliničko ispitivanje malih doza MNC hUCB, rekla je jedan od koautora studije Nikol Kuzmin-Nikols i dodala da je ovom studijom ilustrovano kako bi praktična aplikacija višestrukih malih doza u početnoj fazi simptomatske bolesti mogla na kraju imati pozitivan ishod lečenja.
Otkrića obezbeđuju novi uvid i mogu predstavljati ključ za buduća lečenja pacijenata sa ALS-om, rekao je Klifton L. Guč, profesor i šef odeljenja za neurologiju na Univerzitetu južna Florida direktor USF Neuroscience Collaborative i osnivač USF ALS Centra.
“Mnoge terapije su se pokazale kao korisne kada su dali miševima u vreme pre nego što su se razvili simptomi bolesti” izjavio je Guč i dodao da “Nažalost kod ljudi nemamo jasan način kako da identifikujemo unapred ko će dobiti ALS, kod većine pacijenata. Shodno tome, činjenica da MNC hUCB terapija funkcioniše čak i kada se daje nakon pojave simptoma, je veoma važno i izgleda verovatno da će ovaj pristup funkcionisati i kod ljudi.”
13.02.2012.
Izvor: medicalnewstoday.com
