Naučnici su po prvi put stvorili izvedene matične ćelije, in vitro modelima sporadične i nasledne Alchajmerove bolesti, korišćenjem indukovanih pluripotentnih ćelija od pacijenata sa veoma ozbiljnim neurodegenerativnim poremećajem.
Oko 5,4 miliona amerikanaca ima Alchajmerovu bolest, progresivnu demenciju, a čak dve trećine su žene, podaci su Asocijacije za Alchajmerovu bolest.
Smatra se da će do 2050. godine 16 miliona amerikanaca oboleti od ove bolesti. U 2011. godini državu su pacijenti sa Alchajmerovom bolešću koštali 183 milijarde dolara, pa se predviđa da bi 2050. godine ta cifra dostigla 1.1 bilion dolara.
“Kreiranje veoma pročišćenih i funkcionalnih ljudskih Alchajmerovih neurona nikada do sada nije rađeno”, izjavio je viši autor studije Lorens Goldštajn, profesor na katedri za ćelijsku i molekuralnu medicinu na Univerzitetu San Dijego. “Ovo je tek prvi korak i to nisu savršeni modeli. To je samo dokaz koncepta, ali sada znamo kako da ih napravimo. Sve to zahteva jako pažljivu brigu i pažnju i zaista su potrebne rigorozne kontrole kvaliteta kako bi se postiglo konzistentno ponašanje, ali mi to možemo učiniti.”
Dostignuće pruža preko potreban metod za proučavanje Alchajmerove bolesti. Što je još važnije, žive ćelije pružaju alat bez presedana za razvoj i testiranje lekova za lečenje poremećaja.
„Mi istažujemo ljudski mozak i ne možemo jednostavno da uradimo biopsiju na živim pacijentima“, rekao je Goldštajn. „Umesto toga, istraživači su morali da rade podražavajući neke aspekte bolesti neneuroloških ljudskih ćelija ili korišćenjem ograničenih životinjskih modela. Pri tom nijedan pristup nije bio zadovoljavajući.“
Naučnici su izvukli primarni fibroblast od tkiva kože uzetih od dva pacijenata sa naslednom Alchajmerovom bolešću (retka bolest sa ranim početkom i povezana sa genetskim predispozicijama), i dva pacijenta sa sporadičnom Alchajmerovom bolešću (češći oblik čiji uzrok nije poznat) i dve osobe sa nepoznatim neurološkim problemima. Oni su reprogramirali fibroblaste u indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSCs) koji se diferenciraju u neurone.
iPSCs izvedene ćelije od pacijenata sa Alchajmerovom bolešću izložene normalnim elektrofiziološkim aktivnostima, formirale su funkcionalne sinaptičke kontakte, i konkretno one poseduju veći nivo od normalnog proteina u vezi sa poremećajem.
Sa in vitro neuronima Alchajmerove bolesti, naučnici mogu detaljnije da istražuju kako dolazi do Alchajmerove bolesti i prate biohemijske procese koji na kraju uništavaju ćelije mozga povezane sa elementarnim kognitivnim funkcijama kao što je pamćenje. Istraživanja Alchajmerove bolesti zavise u velikoj meri od studija na postmortem tkivima, dugo nakon što je došlo do oštećenja.
“Razlike između zdravog neurona i Alchajmer neurona jedva su primetne”, rekao je Goldštajn. “To se u osnovi svodi na nizak nivo poremećaja koji se akumuliraju tokom dužeg vremenskog perioda, sa katastrofalnim rezultatima.”
Naučnici su već došli do nekih iznenađujućih otkrića. “U ovom radu smo pokazali da rane promene Alchajmer neurona za koje se smatra da je inicirao događaj u toku bolesti ispostavlja se da nije značajan”, izjavio je Goldštajn i dodao da su otkrili različite rane događaje koji igraju veću ulogu.
Naučnici su takođe otkrili da su neuroni koji potiču od jednog ili dva pacijenta sa sporadičnom Alchajmerovom bolešću izloženi biohemijskim promenama verovatno povezani sa bolešću. Ovo otkriće sugeriše i da mogu da postoje potkategorije poremećaja i da u budućnosti potencijalne terapije mogu biti usmerene na određene grupe pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.
Iako je tek početak, Goldštajn je istakao da iPSCs izvedeni Alchajmer neuroni predstavljaju ogromnu priliku u očajničkoj borbi. “Na kraju moramo da upotrebimo ćelije poput ovih kako bi bolje razumeli Alchajmerovu bolest i pronašli tretmane za lečenje. Moramo učiniti sve što možemo, jer je ogromna cena ove bolesti i užasna za razmatranje. Bez rešenja, doživećemo bankrot – i emotivni i finansijski.”
01.02.2012.
Izvori: medicalnewstoday.com
stemcellresearchnews.com
